Besmir wrote:
Svrha ove teme je raspraviti implikacije sljedeceg clanka objavljenog u Danima prije par godina:
http://www.bhdani.com/\arhiva\168\t16814.htm Strasno je zalosno da se nasa profesija shvata na ovakav nacin. Meni se cini da s jedne strane imamo ljude koji se iskreno zele posvetiti prevodilastvu, a sa druge strane imamo drzavu prilicno velikih ambicija i izuzetno malih mogucnosti. Isto tako me nervira sa koliko pohotnosti su bosanski kriticari spremni da napadnu ljude koji su radili za UN i medjunarodne organizacije tokom/krajem rata. Ja sam radio za UN tokom/krajem rata i nije uopste bilo zabavno niti jednostavno, moji dnevni sastanci su se vodili na linijama [EDITED by Said Kaljanac], a mi UN u sredini minskog polja, to je bio jedan strasno gorak hljeb, a ne neka zabavna pustolovina kako je neki pokusavaju predstaviti. Isto tako, ako taj crni mnogospominjani prevodilac prevede "eventually" kao eventualno, pa sto ga neko od kolega nije ispravio ako su toliki strucnjaci? Uostalom, ukoliko ne grijesis neces ni naucit, siguran sam da mu se nece ovako nesto vise dogoditi.
Sto se tice tog oplakivanog knjizevnog prevodjenja, ja licno sam zaljubljen u "Ugursuza" Nedzada Ibrisimovica i "Uhode" Dervisa Susica, i kada sam htio da prevodim te knjige iz svog cejfa i bez ikakve pomisli o novcanoj naknadi (hvala Bogu velikom pa imam stalni posao), sam naisao na toliko komplikacija i problema da vam ne mogu ni ispricati. S jedne strane su se ljudi cudili zasto bi te knjige bile zanimljive prevedene na engleski, s druge strane su tvrdili da oni nemaju vremena da se posvete traganju za stranim izdavacima, s trece strane su se ljudi pitali a zasto ja to toliko komplikujem i sto ne sjedim s mirom? Mislim, cudesa, ko sto bi Dervis Susis rekao: Cu-DE-SA!!!
Isto tako, tema vrlo slicna ovoj: pricao sam sa par kolega koji su mi rekli da su podnijeli zahtjev za polaganje strucnog ispita za sudskog tumaca 1998. godine (hiljadu devet stotina devedeset i osme godine). Da su djecu tada dobili, djeca bi im sad u septembru krenula u skolu, medjutim jos nisu dobili pozive na testiranje, a kada bi dobili makar i po dvadeset maraka dnevno za jedan potez pecatom to bi njima bila ogromna para! Uglavnom, drzava nas haman ascare cera na ulicu i izbija pare iz dzepa.
Kakvo je vase misljenje u vezi prevodjenja u nasoj zemlji? Meni se ocito cini da nas se tretira isto kao neku sirocad i da nas se salje od vrata do vrata ko da smo mahniti. Je li do nas, bosanskih prevodilaca? Mozda se mi trebamo udruzit? Je li do drzave, mozda oni stvarno zele da privremeno zaborave na taj domen realnosti?
Pitam se da li bi bilo najbolje na sve zaboraviti o okrenuti se filozofijama tipa "U se, na se i poda se?"
Login to reply/comment 
